PRAVNA KLINIKA


Upišite Vaše pitanje iz oblasti radno pravne zaštite u naznačeno polje. Navedite Vaše ime i prezime, kao i Sindikalnu orgnizaciju SS BOFOS-a kojoj pripadate. Naša pravnica Jasna Tesla će odgovoriti. Vaše pitanje formulišite u najviše 50 reči.

Pitanje 10:

Imam 28 godina radnog staža i dve godine posebnog staža povodom rođenja trećeg deteta.  Da li mogu da dobijem 5 dodatnih dana godišnjeg odmora koji pripadaju zaposlenoj ženi sa 30 godina staža?

Odgovor 10:

Članom 60. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju Republike Srbije (Sl. glasnik RS broj 34/2003, 64/2004, 84/2004, 85/2005, 101/2005, 63/2006, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013) propisano je da ženi koja je rodila treće dete, po tom osnovu uračunava se u poseban staž vreme u trajanju od dve godine.

Moramo navesti da je istim Zakonom definisano da penzijski staž obuhvata staž osiguranja i poseban staž. Staž osiguranja podrazumeva vreme koje je osiguranik proveo na radu i po osnovu kog je bio obavezno osiguran i za koje je uplaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, dok poseban staž podrazumeva period van radnog odnosa za koji radnik nije bio obavezno osiguran.

Pretpostavljamo da se u vašem slučaju radi o 28 godina staža osiguranja. U tom slučaju, dve godine posebnog staža ne ulaze u staž osiguranja. Pomenute godine posebnog staža za rođenje deteta biće od značaja samo kod utvrđivanja visine penzije, u kom slučaju se uzima u obzir ceo penzijski staž.

S obzirom da nam niste naveli kojim aktom je regulisano pravo na korišćenje godišnjeg odmora niti kako tačno glasi odredba akta koja reguliše to pravo, slobodni smo da tumačimo termin koji ste naveli-“radni staž”, kao staž osiguranja, te u tom slučaju ne biste imali pravo na dodatne dane godišnjeg odmora po osnovu posebnog staža.

 

Pitanje 9

Kako se utvrđuje prosečna mesečna zarada koja predstavlja osnov za utvrđivanje otpremnine zaposlenog koji je proglašen tehnološkim viškom, ukoliko je u jednom od propisana tri meseca primio naknadu zarade (zbog privremene sprečenosti za rad)?

Odgovor 9

Članom 159. Zakona o radu propisano je da se zaradom, koja predstavlja osnovicu za utvrđivanje visine otpremnine zaposlenom koji je proglašen tehnološkim viškom, smatra  prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina. Dalje, Zakon ne propisuje šta se smatra osnovicom za obračun otpremnine u slučaju kada zaposlenii u poslednja tri meseca pre isplate otpremnine ostvari delimično pravo na zaradu, a delimično pravo na naknadu zarade zbog privremene sprečenosti za rad ili korišćenja godišnjeg odmora. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike je povodom toga dalo mišljenje u kojem isteiče da ukoliko su zaposleni koji su proglašeni tehnološkim viškom u prethodna tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina bili na bolovanju, neplaćenom odsustvu ili na plaćenom odsustvu zbog prekida rada bez krivice zaposlenog, za utvrđivanje osnovice za obračun otpremnine uzima se ugovorena osnovna zarada koju bi primili da su radili, uvećana za minuli rad. To znači da se za časove naknade koju je zaposleni primio, umesto te naknade uzima ugovorena osnovna zarada utvrđena po radnom času i uvećana za minuli rad zaposlenog.  

Pitanje 8

Da li se prisustvovanje sindikalnim kongresima, seminarima, sastancima i sl. ovlašćenih sindikalnih predstavnika  računa u mesečni fond sati na koji imaju pravo po osnovu obavljanja sindikalne funkcije?

Odgovor 8

Članom 211. Zakona o radu utvrđeno je da ovlašćeni predstavnik sindikata ima pravo na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne funkcije, u skladu sa kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata srazmerno broju članova sindikata.  Stavom 2. ovog člana propisano je da ukoliko ovi akti nisu zaključeni, ovlašćeni predstavnik sindikata ima pravo na 40 plaćenih časova rada ako sindikat ima najmanje 200 članova i po jedan čas mesečno za svakih sledećih 100 članova, kao i na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200 članova. Takođe, predsednik podružnice i član organa sindikata imaju pravo na 50% plaćenih časova navedenih u prethodnoj rečenici. Znači, u članu 211. stav 2. Zakona o radu predviđen je minimum prava koji ima ovlašćeni predstavnik sindikata prilikom odsustvovanja sa rada radi obavljanja sindikalne funkcije.  
Članom 211. stav 3. predviđen je maksimum ovih prava - a to je da ovlašćeni predstavnik sindikata bude u potpunosti oslobođen obavljanja poslova za koje je zaključio ugovor o radu (profesionalno vršenje sindikalne funkcije).
Vreme koje je sindikalni predstavnik proveo prisustvujući sindikalnim kongresina, seminarima, sastancima i sl. računa se u mesečni fond plaćenih časova radi obavljanja sindikalne funkcije. Članom 214. Zakona o radu utvrđeno je da sindikalni predstavnik koji odsustvuje sa rada radi obavljanja sindikalne funkcije ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini osnovne zarade, a to je zarada ugovorena ugovorom o radu  za poslove na koje je raspoređen.

Pitanje 7

Da li je vremenski ograničeno trajanje radnog odnosa na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog?

Odgovor 7

Članom 37. stav 3. Zakona o radu  propisano je da se radni odnos na određeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, može zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog. To znači da trajanje radnog odnosa na određeno vreme u ovom slučaju nije ograničeno na period od 12 meseci, već je ograničeno trajanjem odsutnosti. Naime, takav radni odnos može trajati kraće ili duže od 12 meseci, pa i vise godina, što zavisi od uzroka privremene odsutnosti (bolest, nega deteta, upućivanje na rad u inostranstvo, odsluženje vojnog roka i dr). Povratkom privremeno odsutnog zaposlenog, zaposlenom koji ga je zamenio prestaje radni odnos i otkazuje mu se ugovor o radu.  U praksi se može  desiti da privremenom odsutnom zaposlenom prestane radni odnos. U tom slučaju se zaposlenom koji ga je menjao otkazuje ugovor o radu, jer je prestao osnov po kom je on zasnovao radni odnos, u smislu člana 175. tačka 1. Zakona o radu. U suprotnom, može se desiti da dođe do preobražaja radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovao radni odnos.

Pitanje 6

Odlukom direktora mreže banke poslat sam u novootvorenu ekspozituru u mestu koje je 75 kilometara udaljeno od mesta u kojem živim. Rečeno mi je da ću raditi samo privremeno odnosno mesec-dva, dok se ne prime i obuče lokalni radnici. Ipak, vreme je prolazilo i ja sam radio van mesta stanovanja mnogo duže od onoga što mi je rečeno na početku. Svo to vreme sam stanovao u mestu u kojem sam radio i banka je plaćala stan i putne troškove za odlazak kući vikendom.  Da li sam imao pravo i na nadoknadu za odvojeni život? Napominjem da me poslodavac sa tim nije upoznao, te da ja nisam dobio nikakvu izmenu ili aneks ugovora o radu. Interesuje me da li postoji neka mogućnost da mi se naknadno isplati naknada za odvojeni život obzirom da je moj bivši poslodavac u stečaju?

Odgovor 6

Činjenica je da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze. U novčana potraživanja iz radnog odnosa spadaju zarada, naknada zarade i druga lična primanja. Zastarelost počinje da teče prvog dana posle dana kad je zaposleni mogao da zahteva ispunjenje potraživanja. Zakon o radu upućuje da se opštim aktom i ugovorom o radu mogu utvrditi drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade kao i na druga primanja. Član 120. tačka 4. Zakona o radu kaže da se opštim aktom odnosno ugovorom o radu može utvrditi pravo na druga primanja (u koja može da spada i naknada za odvojen život). Ova primanja bi se mogla smatrati zaradom na koju se plaćaju porezi i doprinosi. Zakon dalje ništa ne navodi.

Rezime:
Pravo zaposlenog na dodatak za odvojeni život od porodice nije utvrđeno propisima iz oblasti rada. Međutim, shodno odredbi člana 120. tačka 4. Zakona, poslodavac može to pravo da utvrdi opštim aktom ili ugovorom o radu i da isplaćuje zaposlenima ako za takvom vrstom isplate ima potrebu.

Pitanje 5

Kakav je uticaj posebnog staža, koji ostvari zaposlena žena povodom rođenja trećeg deteta, na ostvarivanje prava na starosnu penziju?

Odgovor 5

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike dalo je Mišljenje (br. 181-01-00203/2012-07 od 13.12.2012.) u kojem se, između ostalog, navodi da se visina penzije određuje na osnovu celokupnog penzijskog staža, što znači da će se prilikom obračuna visine penzije uračunati i period posebnog staža, koji će uticati na visinu prava, odnosno penzije. Članom 60. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (“Sl.glasnik RS” br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012 i 62/2013) propisano je da se osiguraniku - ženi koja je rodila treće dete, po tom osnovu uračunava u posebni staž vreme u trajanju od dve godine. Poseban staž u ovom smislu ima tretman penzijskog staža. Veoma je važno naglasiti šta se podrazumeva pod penzijskim stažom. Saglasno članu 44. tačka 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, penzijski staž na osnovu koga se stiču i ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja obuhvata vreme koje se računa u staž osiguranja i poseban staž. Česta je situacija da se penzijski staž pogrešno izjednačava sa stažom osiguranja. Znači, penzijski staž je širi pojam, jer obuhvata staž osiguranja i poseban staž. Staž osiguranja (kako se često naziva - radni staž) obuhvata vreme koje je osiguranik proveo na radu po osnovu koga je bio obavezno osiguran i za koje je uplaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Povodom Vašeg pitanja, kod ispunjavanja uslova za odlazak u starosnu penziju, od uticaja je samo staž osiguranja, a ne i poseban staž. Poseban staž ima uticaja na visinu penzije, samo ukoliko su ispunjeni propisani uslovi staža osiguranja.

Pitanje 4

Šta konkretno znači “korišćenje pauze tako da se rad ne prekida” da li je to u skladu sa propisima?

Odgovor 4

Članom 65. Zakona o radu utvrđeno je da se odmor u toku dnevnog rada organizuje na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama. Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac. Znači, to jeste u skladu sa propisima, ali je i činjenica da je to pravo zaposlenog, jer član 64. Zakona o radu propisuje da zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta.

Pitanje 3

Interesuje me da li poslodavac može da prekovremeni rad koji je posledica velikog obima posla u banci, a malog broja izvršilaca proglasi svojevoljnim ostajanjem duže na poslu? Da li postoji deo zakonske regulative koja se bavi samoinicijativnim ostajanjem zaposlenog duže na poslu odnosno da li je i u tom slučaju poslodavac dužan da donese odgovarajuću Odluku (da ne bude da se prekovremeni rad neevidentira ako je proglasen samoinicijativnim)?

Odgovor 3

Zakon o radu ne poznaje termin samoinicijativnog ostajanja na poslu, te ne može da se donese bilo kakva odluka koja bi to podržavala. Članom 53. stav 1. Zakona o radu utvrđeno je da je na zahtev poslodavca zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučajevima kad je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (a to je prekovremeni rad). U ovom slučaju donosi se posebna Odluka ili Rešenje, a zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu. U ovoj banci sigurno dolazi do kršenja prava zaposlenih po ovom pitanju, s obzirom da se zaposlenima daje veliki obim posla (naravno, sa namerom), tako da oni nisu u stanju da u redovno radno vreme posao završe. Poslodavac u ovom slučaju „izigrava zakon“ na taj način što ostajanje na poslu duže od redovnog radnog vremena pravda samoinicijativom zaposlenih da odrade taj posao. Na taj način, izbegava da to svrsta pod terminom „prekovremeni rad“.

Pitanje 2

Pre dva meseca isteklo mi je porodiljsko odsustvo, a pre mesec dana počela sam da radim kod novog poslodavca. Imam li pravo na korišćenje godišnjeg odmora za 2013. godinu?

Odgovor 2

Ukoliko ste bili u radnom odnosu neprekidno (saglasno članu 68. stav 2. i 3. Zakona o radu) do momenta zasnivanja radnog odnosa kod novog poslodavca, imate pravo na korišćenje godišnjeg odmora za 2012. godinu u celosti ili delimično, do 30. juna 2013. godine, pod uslovom  da taj godišnji odmor niste iskoristili u celosti ili delimično.
Članom 73. stav 3. Zakona o radu (“Sl.glasnik RS” br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13) utvrđeno je da zaposleni koji je ispunio uslov za sticanje prava na korišćenje godišnjeg odmora, a nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i  posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. Juna naredne godine.

Što se tiče godišnjeg odmora za 2013. godinu, imate pravo na korišćenje ovog godišnjeg odmora. Važno je napomenuti da je prethodni poslodavac u obavezi da Vam, u slučaju prestanka radnog odnosa, izda potvrdu o iskorišćenom broju dana godišnjeg odmora, te da dužina trajanja godišnjeg odmora utvrđena kod prethodnog poslodavca ne obavezuje novog poslodavca, jer će on utvrditi dužinu godišnjeg odmora po svojim kriterijumima. Ukoliko se, na primer, iskoristi deo godišnjeg odmora za 2013. godinu kod prethodnog poslodavca, oduzimanjem broja dana iskorišćenih kod prethodnog poslodavca od broja dana utvrđenih kod novog poslodavca, dobija se preostali broj dana godišnjeg odmora za korišćenje.

 

Pitanje 1

U cilju procene profesionalnih kompetencija zaposlenih, a radi daljeg radnog angažovanja,  odnosno produženja ugovora o radu, menadžment dostavlja zaposlenima testove na engleskom jeziku. Da li je to uredu?

Odgovor 1

U Republici Srbiji je pitanje zvanične upotrebe jezika i pisma uređeno Ustavom i  zakonima, kao i nizom njihovih dopuna.

Član 10. Ustava Republike Srbije  (“Sl. glasnik RS” br. 98/06) propisuje da su u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo, dok je službena upotreba drugih jezika i pisama uređena  zakonom, na osnovu Ustava.

Članom 1. stav 1. i 2. Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama (“Sl. glasnik RS” br. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05, 30/10) propisano je da je u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik, kao i ćirilično pismo, a latinično pismo na način utvrđen pomenutim zakonom. Na područjima Republike Srbije na kojima žive pripadnici nacionalnih manjina u službenoj upotrebi su, istovremeno sa srpskim jezikom i jezici i pisma nacionalnih manjina, na način utvrđen ovim zakonom.

Ovo praktično znači da je na celoj teritoriji Republike Srbije obavezna primarna upotreba srpskog jezika i ćirilice u zvaničnoj upotrebi. Zanimljivo je kako se definiše „službena“ upotreba jezika i pisma. Naime, zakon navodi šta je „službeno“ a to je upotreba u:
1) usmenom i pismenom opštenju organa i organizacija međusobno, kao i sa strankama, odnosno građanima;
2) vođenju postupka za ostvarivanje i zaštitu prava, dužnosti i odgovornosti građana;
3) vođenju propisanih evidencija od strane opštinskih organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja na teritoriji opštine (u daljem tekstu: evidencije);
4) izdavanju javnih isprava, kao i drugih isprava koje su od interesa za ostvarivanje zakonom utvrđenih prava građana;
5) ostvarivanju prava, dužnosti i odgovornosti radnika iz rada ili po osnovu rada.

Pored navedenog, ovo pitanje regulisano je i Zakonom o utvrđivanju nadležnosti  AP Vojvodine kao i određenim podzakonskim aktima.  

Pitanje za pravnu kliniku

Odgovor na pitanje za pravnu kliniku